Na redu je pametno upravljanje resursima!

Cirkularna ekonomija je razvojna šansa Srbije jer podrazumeva produženje životnog veka, ponovnu upotrebu i reciklažu proizvoda. Procene potencijalne ekonomske dobiti za Evropu do 2030. godine od prelaska na cirkularnu ekonomiju dostižu čak 1,8 biliona evra! S druge strane, trenutna statistika deluje sumorno i poražavajuće – svet u kome živimo samo je devet odsto cirkularan, a mi čak trećinu proizvedene hrane bacamo u otpad.

Stručnjaci ocenjuju da je način na koji se dominantno proizvodi i troši neodrživ i negativno utiče na planetu. Rešenje je u cirkularnoj ekonomiji, koja bi omogućila Srbiji ne samo povećanje konkurentnosti privrede i nova radna mesta već i bolju zaštitu životne sredine.

Koncept linearne ekonomije, koja se zasniva na principu „uzmi-iskoristi-baci“, neodrživ je iz više razloga, pre svega jer se tako bacaju resursi. Umesto toga potrebno je da štedimo novac i radnu snagu, time što ćemo resurse koje imamo zadržati u ciklusu proizvodnje i potrošnje što je duže moguće. Upotrebom onoga što su ljudi odbacili ranije i koršćenih materijala u proizvodnji štedi se i novac i štiti životna sredina.

Rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Siniša Mitrović ističe da „u vremenu kada Evropa donosi grin dil za dekadu 2030, naša zemlja mora da prepozna ‚rukopis budućnosti‘ i da ne propusti šansu za veliki zaokret u ekosistemu države ka niskokarbonskoj ekonomiji, pametnoj industriji koja štedi prirodne resurse i generiše nula otpada“.

– Poljoprivreda jeste najveći resurs, rekao bih poligon za promenu. Generiše visok procenat BDP, inkluzivna je za zelene poslove i najbrže se može transformisati. Resursi biomase i food waste (otpad od hrane) i njihova upotreba u energetske svrhe jeste supstitucija za manju potrošnju fosilnih goriva i štednje prirodnih resursa. Svaki stanovnik naše zemlje odbaci u proseku 30 kilograma hrane, sa HOREKA sektorom (ugostiteljstvo i hotelijerstvo) godišnje izgubimo energije u vrednosti 50 miliona evra. Ali nije sve u novcu, smanjuje se pritisak na deponije i emisije CO2, jačamo našu otpornost na klimatske promene, stvaramo prilike za investicije u biodigestore i dobijanje energije. Država sada ima stimulativan regulatorni ambijent za zelene investicije i dobijanje energije iz otpada i treba ohrabriti gazdinstva da investiraju. Poljoprivreda generiše i velike količine otpada, posebno ambalaže od pesticida, što na godišnjem nivou bude i do 1.500 tona, a dobrom infrastrukturom se to može sakupiti i upotrebiti kao gorivni materijal u cementarama. Rizično je ako se reciklira „šibicom“, paljenjem strnjika na njivi, pri čemu se oslobađaju kancerogeni gasovi – furani i dioksini, i eto zagađenosti vazduha i rizika po zdravlje. Takođe, resurs zelene hemije može potpuno zaživeti u poljoprivredi smanjenjem upotrebe pesticida – navodi Mitrović i dodaje da ne treba zaboraviti probleme klaničnog otpada i njegovog pravilnog zbrinjavanja, kao i zatvaranje divljih deponija i smetlišta. Ovo su neki od primera pametnog korišćenja otpada:

Građevinske ploče od tetrapaka

– Umesto da završi kao otpad, tetrapak može da posluži kao sirovina za novi proizvod. Jedna čačanska fabrika osmislila je način da reciklažom tetrapaka napravi vodootporne eko-građevinske ploče. Postupak njihove izrade je potpuno ekološki jer se ne koriste lepkovi, aditivi, niti formaldehidi. Kao sirovina upotrebljava se otpadni tetrapak, koji je dosad završavao na deponijama, pa je proizvod 100% ekološki. Za izradu jedne „Feplo“ ploče od 2,5 kvadrata potrebno je utrošiti i do 20 kg tetrapaka.

Grejanje na briket kafene plevice

– Nusproizvod iz procesa prženja kafe je kafena plevica, srebrna opna koja se s ploda kafe izdvaja u procesu njene prerade. Kako bi se lakše odlagala i skladištila, kafena plevica se sabija u brikete. Rezultati istraživanja u laboratorijama Mašinskog fakulteta i Instituta „Vinča“ pokazali su da kafena plevica ima izuzetnu toplotnu moć i da predstavlja klasičan primer biomase.

Reciklaža otpadnih pneumatika

– Rešavanje problema nagomilanih otpadnih guma, odnosno pneumatika, procesom prerade dobro je rešenje jer se tako izdvajaju gumeni granulat 65%, čelična žica 35% i i platno 5%, koji imaju upotrebnu vrednost. Od recikliranih guma prave se podloge za sportske terene, dečja igrališta, izolacioni materijal, kante za smeće, auto-delovi, obloge za štale.

Ugradnja pepela iz termoelektrana u puteve

– Pepeo iz termoelektrana koristi se za ekološki prihvatljiviji beton bez cementa. Oko 50% recikliranog elektrofilterskog pepela koristi se proizvodnji betona i betonskih prefabrikata, što čini najveću zasebnu upotrebu ove sirovine.

DA LI STE SPREMNI ZA „NOVU ERU POLJOPRIVREDE“?

Kakva je situacija u Srbiji na polju digitalizacije poljoprivrede? Koliko koristimo postojeće potencijale? Šta su prepreke, a šta šanse za brži razvoj? Kako motivisati mlade da ostanu na selu?

Na ova i ostala važna pitanja odgovore možete dobiti iz prve ruke od visokih zvaničnika, eminentnih stručnjaka i uspešnih poljoprivrednika, panelista na konferenciji „Nova era poljoprivrede“, koja se održava u sredu, 18. marta, u hotelu „Mona plaza“ u Beogradu, u organizaciji kompanije AMG, a pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

KONCEPT ODRŽIVOSTI

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA TREBA DA SE BAZIRA NA:

obnovljivosti materijala iskorišćavanju obnovljivih izvora smanjenju stvaranja otpada dodatna vrednost proizvoda se zadržava što duže u životnom ciklusu resursi se zadržavaju u privredi i posle kraja upotrebnog veka proizvoda sa ciljem ponovne upotrebe i stvaranja nove vrednosti

U OVOME JE RAZLIKA

LINEARNA EKONOMIJA:

Ekstrakcija resursa/proizvodnja/raspodela/potrošnja/otpad

CIRKULARNA EKONOMIJA:

Proizvodnja/raspodela/potrošnja/ponovna upotreba/sektor reciklaže

(Kurir.rs / Jelena Vukić / Foto: Shutterstock)